Mi smo malo čudo u Evropi

Ko je najviše uticao na vaš razvoj?
Na pocetku doktor Dežman, glavni predavac košarke na Fakultetu za Sport, koji je u meni video potencijal i usmeerio me ka trenerskom posl. Uz njega i Zmago Sagadin, sa kojim sam šest godina radio od jutra do vecere. U meni je razvio radne navike i predanost sportu. Puno mi je znacio i rad sa košarkašima kao što su Milic, Zdovc, Nesterovic, Mekdonald, Velš. Mnogi od njih pomagao sam da se razviju, ali sam uz to i brusio svoje znanje i razmišljanje o košarci.

Stariji vec afirmisani treneri smatraju da je za dobro vodjenje ekipe potreban urodjen dar za košarku, ne teorisanje o igri. Za vama je vec akademska karijera. Imate li kada probleme spojiti teoriju i praksu u poslu?
Treneru treba puno znanja, mora imati širinu a to sam stekako tokom postdiplomksih studija koje još nisam završio. Ali, ipak sam košarku i igrao i smatram da je za trenera najbolja kombinacija teorije i prakse.

Bila je potrebna hrabrost na pocetku prošle sezone da tako mladi preuzmete insistuciju kao što je Olimpija. Da li ste se dvoumili?
Celu karijeru išao sam stepenicu po stepenicu. Kada sam završio sa košarkom, upisao sam fakultet, poceo da treniram juniorke Slovana. Posle toga sam bio asistent kod seniorske ekipe Ježice, od drugog se probio do prvog asistenta Olimpije i došao do prilike da preuzmem prvi tim. Nimalo nisam razmišljao jer sam u tih sedam godina puno naucio. Siguran sam u svoje znanje. Ceka me još puno posla i dokazivanja. Ove godine sam vec dokazao da mogu da vodim ekipu i obzirom u kakvom finansijskom stanju je klub, ostvarili smo ciljeve.

Roberts Štelmahers je stariji od Vas. Da li ste ikad osetili da vaša mladost utice da imate problema sa autoritetom?
Nemam nikakvih problema sa tim, jer igraci prepoznaju moju strucnost. Igraci su inteligentni i brzo procitaju ko zna i ko ne zna. Sa druge strane, izuzetno je važan odnos prema prvotimcima i nacin na koji radiš. Ako se želiš afirmisati kao vodja tima moraš da radiš više od igraca i po tome biti uzor. Trener mora biti prvi koji vuce voz, igraci ga samo slede.

Vec u prvoj godini bilo je puno kritika na racun igre i manjak broja pobeda u poredjenju sa prošlim sezonama.
Slovenci su tipicna nacija koja voli da kritikuje. To se ne ispoljava samo u košarci, vec i skijaškim skokovima, fudbalu koji je bio napadan cak i kada je izborio plasman na Mundijal. Sport je odraz društva. Kod nas se ljubomora i individualizam prenosi na sport. Pored toga teško je vuci statisticka poredjenja za svih prošlih sedam godina. Puno se toga promenilo u košarci, napad je skracen sa 30 na 24 sekunde, iz razdvojene Evrolige i Superlige ostalo je ULEB-ovo takmicenje. Nema više autsajdera u elitnom takmicenju, promenio se sistem takmicenja, dok je budžet Olimpija cetiri puta manji nego ranije. Zbog toga nije realno porediti rezultate iz prošlih sezona sa sadašnjim. Mislim da smo plasmanom u TOP 16, trecim mestom u Goodyear ligi i trofejom u Superkupu postigli dovoljno.

Verovatno postoje stvari za kojima žalite?
Kao trener nikada nisam zadovoljan. Treba biti realan i pogledati protiv koga igraš. Ionako smo zbog Evropskom Prvenstva kasno poceli sa pripremama. Tokom sezone pokazalli smo nekoliko dobrih partija. Nakon dužeg vremena otišao je Zmago Sagadin, promenila se vecina ljudi u rukovodstvu kluba, mnogi su ocekivali da ce Olimpija propasti. Ta niska ocekivanja dala su nam vetar u ledja, i u takvoj atmosferi uspeli smo da odigramo izvenrednu sezonu. Ove godine je drugacije, sada se od nas ponovo dosta ocekuje i to je dovelo do kritika u javnosti. Ali, pravi sud treba da se da na kraju.

Sa Olimpijom imate trogodišnji ugovor. Zbog finansijske sanacije u klubu, na pocetku naredne sezone može se ocekivati nov sastav?
Volim da to uporedjujem sa Evropskom unijom. Olimpija je u nju ušla pre sedam godina i od tada oseca posledice prelaza radnicke snage jer naše najbolje igrace odmah pokupe timovi sa vecim budžetom. Društvo ce to razumeti tek u buducnosti kad ce firme sa ulazom u Evropsku Uniju poceti da propadaju. Sve teže je takmiciti se sa velikim evropskim klubovima. Petar Naumoski sa jednogodišnjom zaradom u Ulkeru može da kupi ceo strucni štab i ekipu i da mu još ostane pola miliona dolara, a taj isti tim postigao je slicne rezultate u Evroligi kao i mi. U evropskim razmerama napravili smo cudo.

Ipak ostaje utisak da je ekipa nekako pala za razliku od sredine sezone?
Odigrali smo oko 60 meceva ako brojimo i pripremne meceve. Bilo je teško održati formu zbog igranja na više frontova. Svako takmicenje bilo je znacajno. Igrali smo tempom cetvratk-subota, imali nekoliko napornih putovanja, pogotovo u januaru zbog zauzetosti dvorane, jer smo bili prinudjeni da se puno selimo. Po završetku Evrolige potpuno smo se skoncentrisali na Cibonu i imali nedelju dana da se pripremimo i regenerišemo za polufinale final-foura. U prvoj utakmici sa Zagrepcanima ove sezone ubedljivo smo poraženi, u drugoj tek u završnici položili oružje. Obe utakmice u "Tivoliju" rešili smo u svoju korist. Mislim da nam je igra u usponu i da igraci sazrevaju.