Legende

DEJAN MILOJEVIĆ

O nekadašnjem asu iz Železnika, a sadašnjoj uzdanici podgoričke Budućnosti, najbolje govori nadimak – Srpski Barkli. Beskompromisan borac, kapiten, lider, igrač reprezenatativnog formata koji je kao član nacionalnog tima osvojio zlatnu medalju na Evropskom šampionatu u Turskoj 2001.

Iako je punu afirmaciju stekao u Budućnosti, Milojević (rođen 1977.) mnogo »duguje« Reflexu. Tu je dobio prvu pravu šansu, i to na poziciji krilnog centra, iako je visok »opasno« ispod dva metra. Srcem, izuzetnom snagom i inteligencijom Milojević sve to nadoknađuje.

U Reflex je stigao kao pitomac poznate škole Beovuka koja je nadaleko čuvena po izuzetnom radu sa mladima. Kada je prešao u Budućnost 2000, bio je to najveći transfer u istoriji srpsko-crnogorske košarke. Sa »đetićima« je u prvoj sezoni osvojio duplu krunu. Sa Reflexom nije stigao do trofeja, ali je ostavio dubok trag u beogradskom predgrađu. Nedavno je od »Sportskih Novovsti« dobio nagradu kao najbolji igrač ligaškog dela Goodyear lige.

VESELIN PETROVIĆ

Svako ko je makar jednom gledao Veselina Petrovića ne može a da mu ne oda priznanje. Sigurno ne na bravuroznim potezima ili lucidnim rešenjima u igri, ali, ne pamti se igrač toliko borben, spreman da ide do granica izdržljivosti, oštar, ali i poštovalac izvornog fer-pleja kao košarkaš koji je u mladosti bio i juniorski prvak Jugoslavije u rvanju.

U karijeri je osvojio sve na domaćoj sceni, duplu krunu u dresu Partizana, kao i oba nacionalna Kupa sa Reflexom. Gde god da je igrao (sada u Budućnosti) bio je ubedljivo najveći ljubimac navijača, MVP ako pitate ljude sa tribina, što je možda i jedino pravo priznanje. Zbog fanatične borbenosti dobio je nekoliko nadimaka, od kojih su najslikovitiji Policajac i Obeliks.

Dres Reflexa nosio je u dva navrata: od 1996. do 1999. i potom u sezoni 2002/03. Iako je u ekipi Partizana, za koji navija od detinjstva, stekao status reprezentativca i kapitensku traku crno-belih, mnogi se slažu da je najbolje partije u karijeri pružao baš u dresu Reflexa.

GORAN NIKOLIĆ

Retki su igrači, posebno u novije vreme, koji kroz karijeru idu sa tako mirnim, odmerenim i tihim stavom, kao dugogodišnji kapiten Reflexa Goran Nikolić. Kako kaže narod – Tiha voda breg roni.

Popularni Nik (rođen 1976.) je zbog toga dugo godina možda bio i »najbolje čuvana evropska tajna« u Železniku. Igrač koji je još pre nekoliko sezona izrastao u asa evroligaškog formata, sa prefinjenom tehnikom i ubitačnim šutem za centra visine 210 santimetara. Čekao je dugo kako bi kao kapiten podigao prvi trofej za Pantere. Desilo se to prošle godine u Nišu kada je Đurovićev tim osvojio Kup Radivoja Koraća. Nikolić sada igra debitantsku sezonu u Turskoj, za šampiona Efes Pilsen i jedini je igrač Srbije i Crne Gore sa angažmanom na Bosforu.

Ostaće upamćena briljantna igra tandema Nikolić-Ognjen Aškrabić, sigurno najboljeg centarskog para poslednjih godina u srpskoj košarci. Mnogi su u šali, mada nije daleko od istine, pričali da su toliko uigrani da mogu da igraju i zatvorenih očiju. Dobili su i nadimak »tornjevi blizanci«, po čuvenim kolosima Hjuston Roketsa iz šampionskih dana(Hakim Olajdžuvon i Otis Torp).