Trener - Zmago Sagadin

Ko je Zmago Sagadin? Još uvek se pita prosečni Beograđanin iako je poznati ali ćudljivi strateg stanovnik prestonice Srbije i Crne Gore već dve godine. Odgovora je mnogo: trener Crvene zvezde, trofejni stručnjak koji je Olimpiju ucrtao na evropsku košarkašku mapu, neumorni radnik, veliki bard evropske košarke ako pitate Bogdana Tanjevića, ali bi zlonamerni rekli i 'nadobudni Slovenac'. Odgovor je negde izmedju redova.

Jedno je sigurno, košarka je njegova religija i to bukvalno. O tome najbolje govori anegdota iz vremena kada je Olimpiju doveo do fajnal-fora Evrolige u Rimu.

U programu je bilo predviđeno da odemo na prijem kod Pape. Početak je kasnio tri sata, pa sam povukao ekipu jer smo morali na trening. Nastala je velika polemika u Sloveniji, mnogi su me osudili, ipak smo čekali Papu. Neki igrači su se takođe naljutili. Meni je to bila jedina prava odluka – uvek je red, rad i disciplina na prvom mestu. Trening je moja svetinja i svakog ko je pravi profesionalac.

Igračku karijeru je okončao pre nego što je ona zaista i počela.

Već sa 19 godina kuburio sam sa povredama, ubrzo morao na čak tri operacije. Suviše sam zavoleo košarku da bi je ostavio pa sam sa 22 godine uplovio u trenerske vode. Prva ekipa mi je bila Celje, gde je većina igrača bila starija od mene. Posle sedam godina otišao sam u veći klub – Maribor, pa posle četiri godine u Olimpiju. Vodio sam »zmajčeke« 16 godina, jednu sezonu između bio na kormilu Splita (1995-96).

Raspad SFRJ je doveo sve klubove njene bivše lige, po mnogima najjače u Evropi, na prekretnicu.

Najteže je bilo Olimpiji koja je imala dva izbora – ili kompenzovanje bivše lige SFRJ učešćem u evropskim takmičenjima, ili vraćanje na amaterske vode. Morali smo preko noći napraviti evropsku Olimpiju, posla smo se prihvatili ja i Rado Lorbek od 1991. do 1994. Vrlo teška godina je bila po početku rata jer smo morali da igramo u Italiji, tačnije Italijanskoj Gorici i Udinama. Ipak, uspeli smo, probili se i podigli rejting. Za »zmajčeke« me veže najznačajniji rezultat, čak 24 osvojene titule.

Ipak, došlo je do “zamora materijala”.

Previše sam dugo bio u Olimpiji, obično su treneri 4 do 5 godina u klubu. Ja sam se za čak 16 godina zasitio Olimpije, ali i ona mene. Sloveniji je bio pun kufer Sagadina. Uradili smo mnogo za taj dugi period, postavili klub na zdrave i jake osnove i pomogli da se razviju druge košarkaške sredine: Laško, Kopar i Maribor. Princip je bio jednostavan: okrenuli smo se selekciji talenata po istočnoj Evropi, pravili igrače u svojoj školi i kasnije ih prodavali. Te pare su činile trećinu budžeta kluba. Druga trećina je bila od prodaje ulaznica, jer je interesovanje bilo veliko a cena karte oko 25 eura. Kruna rada je bilo potpisivanje ugovora sa Evroligom, znao sam da više od toga ne može. Zato sam lako prelomio da napustim Olimpiju. Ostala mi je velika satisfakcija za rad u njoj, jer kada sam lane analizirao Evroligu izbrojao sam 27 igrača koji su prošli moju školu. Na to sam jako ponosan.

Mnoge je začudio dolaskom na Mali Kalemegdan jula 2002. pogtovo što je ranije bio na listi želja Reala ( 72 sata od potpisa) tražio ga je i Milano, ali nije pristao. Pored Zvezde u isto vreme zvao ga je Skiper.

Praktično sam se bio dogovorio sa Skiperom pre Zvezde. Bio sam na raskrnici: da li da napadnem Evroligu sa Bolonjezima i ubijem se od posla ili da idem u klub koji ima ime i malo toga još u tom trenutku. Video sam potencijal u ljudima u Upravi koji žele da vrate staru slavu. Prelomio sam u poslednjem trenutku, 22. jula, izabrao Zvezdu i nisam pogrešio.

Stigao je prekasno da bi uradio više u prvoj sezoni, već u drugoj je sa izabranicima podigao pehar Kupa Radivoja Koraća u Novom Sadu.

Prve godine nisam učestvovao u selekciji, samo sam odabrao strance koji su potom bili u prvom planu. Sada je drugačije, jer igramo bez stranaca što je svakako u interesu srpske košarke. Moja je filozofija je da se stranac dovodi samo kad imaš rupu koju ne možeš da popuniš domaćim igračem. Zvezda pre dve godine nije uopšte imala igrače, u ovom trenutku ima viška. Potencijal je veliki, ali fali infrastruktura. Problem je što mnoštvo mladih igrača imaju na raspolaganju samo dva koša u »Pioniru«, sat i po vremena pre i posle podne. Tri ekipe koriste dvoranu: OKK Beograd, Partizan i Zvezda. Tako ne ide. Pod hitno mora da se projekat dvorane izvede u delo, bila je ideja da bude kod stadiona »Marakana«, sada se pojavila druga lokacija. Bez dvorane nemamo ni minimalne uslove za razvoj vrhunskih igrača. To Zvezda mora da reši, inače nema nikakve priče o uspehu u Evropi.

Sagadin je jedan od osnivača i začetnika Goodyear lige, sa Radom Lorbekom. Zvezda će drugu godinu uzastopno igrati fajnal-for regionalnog takmičenja.

Goodyear liga je lane bila spas za Crvenu zvezdu jer nije igrala Evropu. Tu je ostvarila kontakt sa evropskim klubovima, bio je to putokaz za napred. Ove godine je liga mnogo jaka, izborili smo plasman za ULEB kup što je od nemerljivog značaja. Goodyear liga nam je osnovno takmičenje, kroz koje smo sakupili puno poena i u medijima, mnogo se priča o nama. Fajnal-for je sličan Kup takmičenju, igra se jedan meč gde favorit obično ne pobedjuje. Favorit je Cibona jer igra u svojoj dvorani.

Goodyear ligu vidi kao projekat koji raste i razvija se.

Pre ili kasnije bilo je jasno da će doći do razdora izmeđi FIBA i ULEB-a, jer FIBA nije imala apsolutno nikakav kontakt sa biznis svetom. Što se tiče menadžmentskog dela takođe, marketinški deo je bio mnogo zapostavljan. Tako je i nastao ULEB sa zdravim konceptom, čiji je Goodyear liga sada deo, koji vezuje svet biznisa i vrhunskog sporta. Veća je zarada klubova i podignut je kvalitet u svakom pogledu. Po raspadu bivše SFRJ, Lorbek i ja smo često bili u FIBA i našli plan po kome bi zemlje koje nemaju mogućnost da održe visok kvalitet takmičenja trebalo da se ujedinjuju. Kada sam video da matična organizacija podržava takvu ideju odlučili smo se da to podržimo posle smirivanja situacije na prostorima bivše SFRJ. Znali smo da je to jedno vreme bila najjača liga u Evropi, uvek među prve tri najmanje. Proizvela je veoma kvalitetne igrače i trenere, tako da je već sa tog aspekta bilo pametno da se krene u realizaciju čim se steknu uslovi. Možda smo koju godinu prerano krenuli, ali sada se to ispostavilo kao dobro. Pokazalo se kroz ove tri sezone da liga ima budućnost.

Za koju godinu trebala bi Goodyear liga dobiti mesto u Evroligi i to će biti trenutak krajnjeg sazrevanja takmičenja. Uporedo će projekat »Evropska Zvezda« ući u samu završnicu.

Ako se izgradi dvorana o kojoj sam pričao, najverovatnije ću završiti karijeru u Zvezdi. Bez toga, malo ću napraviti. Teško, ali nije nemoguće da Zvezda uđe u Evroligu, i da juriša da je osvoji za jedno 4 godine. Partizan je primer da Srbija i Crna Gora ne mogu ravnopravno da se nose sa klubovima Evrolige. Tako bi se i mi proveli dogodine ako se plasiramo u Evroligu. Bio bi to korak napred ali nemamo kvalitet za vrh Evrolige. Par najjačih igrača svake sezone napušta klubove odavde, osipa se kvalitet.

Sagadin polako razmišlja o silasku sa košarkaške pozornice.