Istorija

Blistava istorija uspeha, bogata riznica trofeja, godine uspona i padova, veliki broj asova koji su u čili košarkašku azbuku pod zidinama Malog Kalemegdana, fanatična odanost navijača, veličina ... Sve je stalo u dve reči – Crvena zvezda.

Temelje srpske košarkaške institucije postavio je Neb ojša Popović, čovek koji se uz Borislava Stankovića, Aleksandra Nikolića i Radomira Šapera smatra ocem jugoslovenske košarkaške škole. Popović je bio tvorac košarkaške sekcije Sportskog društva Crvena zvezda osnovanog 5. marta 1945. godine. Beograd je još bio progonjen duhovima rata, praviti košarkaški klub je bio misionarski posao i zahtevao je puno odricanja, entuzijazma i vizije. Popović je imao sve, sa ostalim igračima prve generacije kluba je učestvovao u radnim akcijama preuređenja teniskih terena kluba "Bob" na Malom Kalemegdanu u košarkašku arenu koja je postala svetilište jugoslovenske košarke.

U prvoj sezoni takmičenja osvojen je šampionski pehar. Ostao je vlasništvo crveno-belih punih 10 sezona, Nebojša Popović je bio trener u celoj dekadi dominacije Zvezde i najbolji igrač tima od 1946. do 1951. Družina koja je suvereno vladala scenom u osvit rađanja "magične igre" u nas, ostaće zapamćena po virtuoznosti Geca, inovacijama Andrijaševića, košgeterskom umeću Demšara, i upornosti Kalembera koji se radovao osvajanju 9 od 10 titula. Popović je bio "alfa i omega" kluba, "spiritus movens" koji je svoj neumorni stvaralački rad nastavio i na klupi reprezentacije bivše Jugoslavije.

I kada je svrgnuta sa trona, Zvezda je godinama ostala u vrhu. Više nije bila neprikosnovena, ali su na Kališu i dalje stasavale generacije poznatih asova. Armija vernih navijača je rasla, crveno-bela boja je postala kredo za njene simpatizere i do danas izrasla u kult kome se Delije klanjaju svaki put kada se zaori pesma u "Pioniru". Kada je 1960. za Crvenu zvezdu debitovao Vladimir Cvetković klub je ubrzo dobio novog lidera, igrača ekstra klase koji je bio vesnik novih uspeha i trofeja.

Bio je čak osam puta najbolji strelac tima u sezoni, a u zenitu svoje karijere predvodnik i kapiten čuvene ekipe u kojoj su najveći pečat ostavili Zoran Moka Slavnić, Dragan Kapičić, Ljubodrag Duci Simonović i Dragiša Vučinić, godinama i uzdanice reprezentacije. Osvojili su dve šampionske titule 1969. i 1972, Slavnić i Kapičić su se radovali i osvajanju Kupa Jugoslavije 1973. i 1975, kao i jedinom evropskom trofeju u riznici – Kupu Kupova 1974. Mnogi smatraju da je njihova generacija mogla više, ali i da je Zvezdi dala mnogo, posebno na imidžu, jer je sa sobom nosila veliki šmek, šarm beogradskih ulica i Malog Kalemegdana, naravno i prelepu igru koja je punila dvorane širom tadašnje SFRJ.

Kao u svakom klubu, bilo je dobrih I loših vremena, osamdesete su bile godine frustracija na Malom Kalemegdanu. Iako je Zvezda I tada imala tim za respekt, čiji kvalitet nikada nije bio sporan, uvek bi se našao neko bolji: prvo Šibenka, pa Bosna, Cibona, Zadar, Partizan, na kraju strašna ekipa Jugoplastike. Raspad SFRJ I sportske sankcije prema Jugoslaviji učinile su da Evropa ne vidi na delu generaciju koja je 1993. I 94. osvojila šampionske titule. Imale su za navijače posebnu težinu jer su izvojevane u direktnim dvobojima sa večitim rivalom Partizanom. Predvodnik je bio Saša Obradović, uz rame su mu bili Nebojša Ilić I Aleksandar Trifunović koji su danas važan deo projekta "Evropska Zvezda" kao klupski funkcioneri. Poslednja "zvezdica" zasijala je 1998. kada je zasluge za pehar nosio I današnji prvi as tima Igor Rakočević. Ekipi je tada za dlaku izmakao I trofej Kupa Radivoja Koraća u infarkt finalu sa Mešom iz Verone.

Usledile su sezone velikih previranja I problema u kojima su igrači često napuštali klub ogorčeni, mnogi od njih su kasnije postali vrhunski asovi, ali u drugim timovi. Zvezda je stala na noge 2001. godine kada je klub preuzela mlada I ambiciozna Uprava koja je reorganizacijom I svežim idejama unela pozitivnei korenite promene. Projekat oporavka Zvezde I njenog povratka u košarkašku Evropu, gde joj je uvek I bilo mesto, poveren je iskusnom slovenačkom treneru Zmagu Sagadinu. Stvorena je dobra baza mladih igrača od kojih se očekuje da dugo godina budu oslonac ekipe, obnovljen je rad sa mlađim kategorijama iz kojih je Zvezda uvek crpla svežu krv. Kao dokaz da je klub na putu oporavka I uspona stigla je I titula pobednika Kupa Radivoja Koraća(nekadašnji Kup Jugoslavije) prošlog decembra u Novom Sadu.

Drugim uzastopnim učešćem na fajnal-foru Goodyear lige Zvezda je obezbedila ponovni izlazak na evro-scenu, ali će u Zagrebu od 16. do 18. aprila tražiti mnogo više. Crveno-beli dres svakog obavezuje na pobedu I trofeje, kao što Zvezdin Sever uvek kada ljubimci gube peva "Hoćemo srce na teren". Tako bi želeo I Nebojša Popović.